Živimo u svetu silovitog tehnološkog razvoja. Svuda oko nas su stimulusi koji onemogućavaju usredsređivanje na sopstvene misli, unutrašnji mir i povremeno uživanje u tišini. Razmislite kada ste poslednji put bili sami sa svojim mislima, bez Ipeda, Youtub-a, telefona, televizora, pa čak i muzike u pozadini…E, sad zamislite kako je deci koja su rođena u eri informacionih tehnologija, okružena svim mogućim uređajima koji privlače pažnju!

Ukoliko želimo da se čujemo sa svojom decom i da budemo sigurni da su nas registrovali kada im se obratimo, neophodno je da mi, kao roditelji, obezbedimo okruženje u kojem ćemo nesmetano komunicirati. Dakle, mirno okruženje, donosi mirne odluke i adekvtnu komunikaciju.

Decu ne možemo i ne smemo da izmestimo iz sveta u kome žive u kome se o igricama priča na odmoru u školi ili tokom druženja sa vršnjacima. Generalno, ne treba im skroz zabraniti igrice jer one jesu deo njihovog života, odrastanja i načina druženja. Ali, taj vid druženja i provođenja slobodnog vremena ne sme biti dominantan, već jedan od mnogih. Potrebno je da provode vreme napolju, da se bave sportom, da imaju socijalnu interakciju sa vršnjacima.

EKILIBRIĆI<br/>Igricama nikad kraja

Kako bi sve to postigli, potrebno je da sa svojim tinejdžerom najpre dogovorite pravila. Jasne granice su neophodne za sve, pa čak i za igranje igrica! Vreme koje se provodi ispred ekrana neka bude unapred utvrđeno, ali budite dosledni u tom poštovanju pravila! Jednom kada popustite, deca će pokušavati da pomere postavljene granice, te će biti sve teže ponovo uspostaviti red i disciplinu. Stoga, kada ga opomenete da je kraj igre, to mora biti kraj!

S obzirom na to da su pravila unapred definisana, vaš tinejdžer će znati da, ukoliko se oglušio o njih, postoje konsekvence. Na bes, ljutnju i potencijalnu agresivnost zbog prekidanja igrice, morate reagovati staloženo. Ukoliko ne možete, najbolje je da ostavite svog tinejdžera nasamo da se „izduva“. Nakon toga, porazgovarajte i podsetite ga na sve dogovoreno, kako na vreme, tako i na kazne koje su posledica nepoštovanja tog vremena.

Takođe, bitno je skrenuti pažnju i na nepoštovanje mame koja je više puta opomenula svog sina. Za takvo ponašanje je neophodno detetovo izvinjenje. I, ono najvažnije, kada razgovarate sa svojim detetom, ugasite televizor i sve druge uređaje koji bi ometali vašu trenutnu komunikaciju. Na taj način bi zaista trebalo da se čujete, a sve ono što želite da prenesete svom detetu bi trebalo da dopre do njega.

Jelena Petrović, diplomirani psiholog