Video igre i dečiji mozak

Razvoj dečijeg mozga

Intenzivni razvoj dečijeg mozga počinje negde oko druge godine i traje do detetove sedme godine života. U tom periodu se formira najveći broj sinapsi koje su odgovorne za sve intelektualne, socijalne i emocionalne veštine kod dece. Zato se ovaj period naziva kritičnim periodom u razvoju dečijeg mozga.

Razvojni podsticaji

Kako bi dečiji razvoj bio optimalan, pored genetske osnove, potrebna je i podsticajna sredina. Potrebno je detetu postavljati izazove koje treba da rešava, vežbati logiku sa njim kroz zabavne zadatke, podsticati ga da uči nove reči, kako na maternjem, tako i na stranom jeziku, da crta, boji, secka, broji,…

Dečiji mozak i informacione tehnologije

Mnogo se priča o uticaju informacionih tehnologija na dečiji razvoj. Naravno, postoje i pozitivni i negativni uticaji. Poenta je samo u tome kako se koriste i u kojoj meri.

Ukoliko dete koristi ekran za otkrivanje nekih novih sadržaja, reči na stranom jeziku, zadataka i edukativnih sadržaja, to može pozitivno uticati na njegov intelektualni razvoj. I video igre mogu podsticajno delovati na neke od intelektualnih funkcija.

S druge strane, ukoliko se provodi više od sat vremena dnevno pred ekranom, bez obzira na svrhu korišćenja istog, može doći do negativnog uticaja na razvoj deteta. Kada je reč o video igrama koje deca sve više konzumiraju, negativni efekti na dečiji razvoj mogu biti višestruki.

Zavisnost i video igre

Svetska zdravstvena organizacija označila je video igre kao zavisnost. Ne tretira ih kao drogu, ali svakako izazivaju zavisnost i potrebu za dodatnim podsticajima. Nije svako igranje igrica zavisnost, ali treba povesti računa da do toga ne dođe. Podatak iz februara govori da je u Drajzerovoj na odvikavanju oko dvadesetoro dece. Taj podatak je zaista zabrinjavajući, imajući u vidu da se mnogi roditelji obraćaju privatnim ustanovama, pa možemo očekivati da je u pitanju mnogo više dece sa istim problemom.

Pozitvni efekti video igara

Video igre kod dece posebno podstiču razvoj refleksa, brzinu reagovanja, delimično podstiču i logičko zaključivanje, razvijaju percepciju i kratkoročno pamćenje.

Negativni efekti video igara

Dete „živeći“ u virtelnom svetu, posebno ukoliko provodi veoma mnogo vremena u ovim aktivnostima, počinje da gubi granicu između mašte i stvarnosti. Takođe, osiromašuje svoju kreativnost i maštu jer mu je sve dato na gotovo u igrici. Razdražljivost je česta pojava kod dece, posebno kada gube, ali i kada ne igraju igricu može se javiti jer im mozak naviknut na video stimulacije traži, a roditelji ne dozvoljavaju. Može doći i do pojave agresivnosti kod dece, kao i do potpune nezainteresovanosti za druge sadržaje.

Roditelji, OPREZ i recite NE virtuelnom detinjstvu!

Bolje je sprečiti, nego lečiti! Potrudite se da uvedete kontrolu nad video igricama i nudite deci zdravije alternative.