Promena i dete

Kada si dete i krećeš u prvi razred sve izgleda nekako grandiozno. Osećaš da ulaziš u svet odraslih. Osećaš se bitno, važno, pa i odvažno (hrabro) za neke korake koje ćeš preduzeti rukovodeći se svojim osećajem. Isto zna da bude i zastrašujuće. Nova deca, nova učiteljica ili učitelj, novo okruženje, nove vannastavne aktivnosti, sedenje u klupi umesto na mekanom tepihu okružen igračkama, nova pravila a samim tim novi izazovi, a za neku decu i novi strahovi. Strahovi od nepoznatog, od odbijanja, podsmevanja i svega što je deo jednog odrastanja u okviru nove životne faze.

Promena i roditelji

Polazak u prvi razred predstavlja promenu, ne samo za budućeg đaka prvaka, već i za roditelje.  Oni postaju svesni da više ne ostavljaju bezbrižno svoju decu u vrtić znajući da će do polaska kući adekvatno jesti pod nečijim nadzorom, igrati se, biti presvučeni i podmireni od 8 do 17 časova. Zapravo ulaze u fazu adaptacije uz svoje dete jer se celokupan raspored menja, izlazi se iz zone komfora i ulazi u jedan sasvim novi ciklus reda, rada i discipline.

Moguće reakcije na polazak u 1. razred

Većina dece novo razdoblje prihvata smireno. Neki od razloga su ti što su ranije išli na vannastavne aktivnosti kao što je školica stranog jezika, što imaju starije sestre i braću pa su uz njih stekli uvid o školi i školskim obavezama, ili što u klupe sedaju sa svojim vrtićkim drugarima.

Manji broj dece doživljava polazak u školu vrlo emotivno kada može da se pojavi i po neka suza ili molba da roditelji dođu što pre po njih. Ako se i to desi, ne brinite. Morate osnažiti dete i reći mu da ga razumete i da ćete zajedno pričati i učiti o svemu. Burne reakcije ili reakcije razočaranja mogu samo biti  kontraproduktivne.

Ukoliko nagomilavate strah u sebi deca će to osetiti. Oni imaju jako dobar i izoštren skener naših osećanja. To zna da im uzdrma njihov osećaj sigurnosti i da školu koju su doživljavali samo kao nepoznanicu, počnu da doživljavaju kao nešto čega treba da se plaše. Ne zaboravite, mi smo ti u koje se deca uzdaju i naše ponašanje je ogledalo za njihov dalji razvoj!

Adaptacija

Pričajte o svemu! Nemojte da se to pretvori u monolog nego ih pitajte šta oni misle. Deca vole izazove pa osmislite jedan koji se tiče škole i pitajte ih kako bi oni rešili tu situaciju. Prisetite se neke svoje dogodovštine i nasmejte se zajedno. Prošetajte zajedno do škole da “utabate buduće životne staze”.

Probajte da ih navikavate na odlazak na spavanje u isto vreme, uobročenost, na usvajanje higijenskih navika, pospremanje knjiga, izradu domaćih zadataka, prilagođavanje nekih od vannastavnih aktivnosti školskim obavezama. Na taj način će dete tokom školovanja steći i socio-emocionalnu zrelost i usvajati životne veštine. Postepeno će savladati da čita, piše, računa, ali i da poštuje drugare, čeka na svoj red i samim tim poštuje tuđe vreme i prostor, da čvrsto stoji iza sopstvenog mišljenja i stava, naučiće da pobeđuje ali i da dostojanstveno izgubi po koju bitku….

Čitajte zajedno priču pred spavanje, kako bi prvačići shvatili da su sve te čarobne priče i bajke nastale zahvaljujući činjenici da je neko išao u školu, naučio slova, naučio da piše, naučio da mašta…

Spoznaja sebe

Veoma bitna stavka je i spoznaja samog sebe. Učite decu o važnosti da znaju svoje ime, prezime, adresu, kome mogu da se obrate ako se zbune, izgube, uplaše, a od koga treba da se sklanjaju. Osmislite i kreirajte zajedničku “ličnu kartu” koje će dete staviti u ranac ili okačiti o ručku. Time im stvarate osećaj sigurnosti, osećaj da će moći da se snađu u situacijama o kojima ste pričali.

Nabavka udžbenika

Saznajte koja izdavačka kuća štampa udžbenike za vaše prvake pa prošetajte zajedno do knjižare. Da li postoji neko ko se ne seća onog mirisa novih udžbenika kada ih mame i tate unesu u kuću? Stvorite i vašoj deci uspomene na isto. Kupite šareni papir, omotače i zajedno umotajte knjige kako bi ih zaštitili od habanja. Tako ćete svojoj deci učiniti svako otvaranje knjiga posebnim. Vizualizacija je veoma važna. Svaku knjigu će moći da razlikuju od knjiga koje ima drugar ili drugarica u klupi pa neće doći do mešanja i gubljenja, jer ko može da pobrka svog omiljenog junaka ili heroinu sa tuđim. Birajte zajedno sveske, olovke, pa i gumice, jer greške u pisanju se lakše podnose kada ih izbriše Betmen ili jednorog nego obična bela gumica.

Radne navike

Pomozite deci da steknu radne navike ako nisu uspeli tokom predškolskog perioda. Kada shvate da čim nakon škole završe domaći posle imaju ostatak dana samo za igru, eto motivacije, jer, oni kreću u školu, ali su i dalje deca željna igre.

Pružite im podršku u izradi domaćih. Škola jeste tu da ih obrazuje ali i roditelji igraju veliku ulogu u obrazovanju. Ne zanemarujte one male znake – kada vas ručicom povuku za rukav jer se postide da traže pomoć, ili kad obore glavu jer je nešto teško. Znamo da roditelji imaju mnogo obaveza ali njima ste vi ceo svet i vaša pomoć je velika kao svemir.

Motivacija

Motivišite ih da zavole odlazak u školu jer se kod pojedine dece stvori otpor. Razlozi mogu biti razni – obaveza da se mirno sedi na času, a veliki odmor izgleda kao da je mali, želja da se kaže nešto u datom momentu, a onda shvate da to više nije vrtić. Utisci su se slegli, dete više ne gleda školu kroz ružičaste naočare i kreće bunt – muka mi je, ne nisam se još obukao/la, a može li danas odmor od škole. Rešenje je uvek razgovor. Ni mami i tati se ne ide uvek na posao, ali svesni su da to održava porodicu finansijski stabilnom i da to moraju. Ukažite im na činjenicu da sve navike koje steknu kada su mali će itekako uticati na njihov kasniji život i odluke. Dozvolite im da i oni “donesu odraslu odluku”.

Nekada motivacija može biti sistem nagrada i pohvala, odlazak na omiljeno mesto jer su baš taj dan bili besprekorni. Ponekada ih ničim izazvano pohvalite. Ljubav prija i kad je čujemo naglas.

Društvo je još jedan bitan faktor u odrastanju i u prihvatanju škole. Organizujte se sa roditeljima iz odeljenja da se viđate van škole kako bi se deca dodatno upoznala, igrala, kako bi sutra zajedno prevazišli školske strahove i izazove.

Srećan polazak u školu

Tako da, dragi naši roditelji, ostaje nam samo još da vam poželimo srećan početak školske godine i za kraj da vam kažemo – udahnite duboko, uhvatite svoje male velike ljude za ruku i krenite u novu životnu avanturu praveći od nje najlepšu dogodovštinu. Jer kao što kaže ona stara: “Od kolevke pa do groba najlepše je đačko doba”.